To je nekako ležalo u podrumu moje glave. I gde ćemo se sresti? Pa majku mu, da prostite na izrazu, ona je konstantno na fakultetu sa tom cigaretom u ruci, kao da njome želi da odagna ljude oko sebe. Još je sad taj zakon o zabrani pušenja aktuelan, pa tek će onda moći i morati da bude sama sa svojim duhovima i stanarima u glavi a čini mi se da se i ne trudi da ih sakrije. Uvek izgleda kao da je u društvu a večito je sama. Jednom sam je u prolazu čuo kako na pitanje: "Kako si?" odgovara: "Ja hodam sama". Čuj, hoda sama! A podstanari u glavi?! I taj glupi fakultet gde te ljudi nemarno u prolazu pitaju jedno od pitanja na koja bi čovek da zaista želi da odgovori znajući da onaj ko pita zaista želi da čuje, imao šta mudrog da kaže. Tako se po mom iskustvu odnosi  produbljuju - usputnim odgovorima na usputno "Kako si?" . Ja sam se tako zbližio sa nekim baš finim i dragim ljudima.
Valjda zato što uvek pitam one ljude za čije radnje, stanja i zbivanja zaista imam interesovanja pa to pitanje ima smisla. I oni mi onda tako smisleno odgovaraju mada ni od besmislenih odgovora ne bežim. Joj, ne znam! Da je samo pitam: "Kako si?". Nisam pametan. Suma sumarum, najbolje bi bilo da se ja sad fino samo prekrijem preko glave i prebrojim sve ovce i njihove pastire, može i one pse čuvare što ih paze ili još bolje - sve akorde sa najnovijeg albuma NOFX-a. Od toga ću bar neke koristi imati, u to sam siguran. U meni je pregršt osećanja a ona je odveć mudra da ne skapira da svaki put kad pričamo online više ćutim nego što kažem. Okej, sutra ću na faks pa kad je sretnem ima sve da joj ispričam.

*
Probudio sam se sa poetičnom mišlju - "Sve svoje interpolacije njoj bih dao". Ahahahaha kako sam se sam sebi nasmejao. Da prevedem na engleski i dodam još nekoliko redaka ispod toga i eto nama nove pesme za sutrašnju probu. Naravno, pesma će se zvati Hana. Moš mislit' -  Hana! Odlično zvuči kao ime pesme. Pa još kad krenem sa ovim emo stihovima ma ima sve Hane i ne Hane da obrlatim iako me ne zanimaju sve, a da prostite ne znam ni jednu drugu. Svakako ni jednu koju srećem na nekim budalastim mestima. Pronađem je u ormanu dok tragam za čarapama, često mi se javi i kada hleb iskače iz tostera a najviše volim da je vidim kao odsjaj na prozorskom oknu. Ili možda u kapi kiše na simsu. Ahahaha, opet ću se nasmejati sam sebi. Ova cura je uradila ono što niko nije, načinila me je poetom. Mislim da će mi taj najnoviji poetski momenat u ličnosti dobro doći. Možda će nekad "Skoro će propast sveta" izdati pravi album.

*

Sreo sam tu Hanu danas. Zaista sam je sreo. Ne u ormanu, ne u kapi kiše, već na jednom vrlo realnom mestu - ispred šaltera studentske službe. Da li zbog okruženja ili pak usled mamurluka ali nešto mi nije bilo do razgovora. Shvatih u deliću sekunde razvitka sveta i veka da mi više ta jedina - Hana - koju - poznajem nekako ne pomera centrifugalnu silu u želucu. Čak mi se obratila i nazvala me po imenu tj. po prvom slovu imena. Zamislite vi, kaže ona meni: "Zdravo D." i postavi ono famozno pitanje "Kako si Davide?" a ja, ja sam baš bio Nepomuk u tom momentu, ondnosno vise muk. Ostah ravnodušan na taj pokušaj komunikacije s obzirom na to da sam bio primoran da se u tom trenutku okrenem za najkraćom kosom koju sam ikad video na jednoj ženskoj osobi i za, usput budi receno, najlepšem sklopu boja u sitnim kao klikeri očima. Čini mi se da je jedno bilo ljubičasto a drugo zeleno. Čoveče, pa od ove tak' ekscentrične devojačke pojave ću, ne pesmu, ne priču već čitav roman da napišem. Što me podseti - čuo sam od jednog čoveka koji je sebe smatrao za pesnika a sa kojim sam ponekad onako u mimohodu razmenjivao poneku reč, kako ljudsko biće postaje čovek tek kad zasadi drvo, napiše knjigu i stvori porodicu.
Drvo sam zasadio, zbog ove nepoznate zeleno - ljubičaste ću da napišem knjigu a kad joj tu istu knjigu poklonim - zajednički život je neminovnost. To bi bio onaj porodični deo zadatka. I ja sam, što bi narod rekao, svoj na svome.
E da, i još vam ovo nisam ispričao - joj što volim da se epizodno zaljubljujem! Kakve patnje, duševni bolovi, šišmiši, tmurila, kanali?! Ako ovako nastavim, pored albuma, romana i ćelave cure sa zeleno - ljubičastima okama još bih samo nekog bepca poželeo. I šta će mi više od toga?!

Maj 2009.