Posle spavanj  snije se razmišlja |
|
Idući Casa Una Piazza, prema stanu u kom je živeo, Džim se setio da u njegovoj zgradi živi čudni fotograf po imenu Tom Linder. Taj je iritatntno škljocao gde god se nalazio. Kako je Džim shvatio, niko od komšija nikad ništa nije rekao, ni lepo, ni ružno, za fotografa koji je živeo u istoj zgradi sa svima njima. Možda čak i jeste, ali se ni Džim nije trudio da ga upozna. Sada je imao savršenu priliku za to, jer je Tom bio od ljudi koji nisu mnogo pričali, a puno su radili. Tom možda i previše...
Ušao je u zgradu kroz vrata sa ornamentima. Inače je cela Italija bila takva i to je ono što se sviđalo Džimu, sem Vatikana gde je bio i uposlen na istraživanjima. Džim se približavao srednjim 30-tim godinama, što se videlo po njegovim zaliscima, ali mu to nije smetalo da i dalje studira. Nikad nije obraćao pažnju na striktne obaveze (a među njima su, očigledno, bili i ispiti), već se uvek udubljavao u čitanje raritetnih okultnih knjiga koje su nekad bile zabranjene ili su prosto bile javna tajna za čitanje u rodnoj Americi. Ovde, gde je sada, u Evropi, nikome ne smeta, čak se i smatra sasvim ok da se baviš naučnim poimanjem magije i zabranjenih religijskih veština. Jeste da su ga mogli proterati već više puta iz crkvene zajednice u rodnom gradu, ali nije previše mario.
|
