Posle spavanjsnije se razmišlja

’’Lerinc (pogledati u prilogu), jesi li to ti?’’- obratila mu se devojka. Visina - metar i šezdeset. Crvena kosa. Asimetrična frizura. Pirsing ispod desne obrve. Pomalo iznenađen, mladić odgovara: ’’Da, Gordana (pogledati u prilogu)?’’ Festival. To veče. Gospoda šetaju svoja svečana odela. Bake u prvim redovima sa devojačkim ushićenjem. Nakićene, ali sa stilom. Dior, Channel, Givenchy. Prkosi im miris menze. Jedan nemarni student zaboravio je da presvuče majcu. Sinagoga oberučke prima sve. Izvodi se Carmen. Operska diva u visokom sjaju svoje haljine. Lerinc se priseća kako je pre deset godina gledao snimak svoje majke kako izvodi tu poznatu ariju. Naviru bolna sećanja. Zaustavlja emocije. Kraj numere. Operska diva se smejulji, očigledno, počastvovana Lerincovom slatkorečivošću. Intervju završen. Lerinc izlazi i krišom uzima jedan cvet iz buketa operske dive. Sakriva ga pod sako. Proba lokalnog pank benda. Sutradan. Mračan ambijent. Dim. Alkohol. Trava. Podrum, zaboravljen od bogova svih vera. Četiri mladića odsutnih pogleda. Gordana peva Keren Revisited, numeru Sonic Youtha. Loše zvuče. Lerinc joj to nikada neće reći. On sedi u uglu. Upoređuje ovu atmosferu sa onom od sinoć. Čudi se okolnostima koje su ga dovele do ovog podruma.

Sudbonosna noć. Na stolu su Chardonnay i Jelen pivo. Lerinc gleda kroz prozor. Gordana seda. U pozadini se čuje melodija poznate francuske šansone. Dugo su samo sedeli i ćutali. Osećali su neobičan mir. Polako, počeo je da joj govori. O ledu, oblicima, svetlosti, svom rođenju, o pevanju. Ona je slušala. Za trenutak je zaboravila na svoju ogorčenost. Zaboravila je da bude kontra. Nisu imali utisak da su u Novom Sadu. Nisu imali utisak da išta na svetu postoji. Osim ovog stana – univerzuma i njih dvoje. Srce je zabolelo Lerinca kada je čuo Cry me a River sa radio aparata. Pustio je glas. Čitav univerzum se okrenuo oko njega. Ona nije bila ni svesna da prisustvuje jednom svečanom trenutku. Samo se ’’istopila’’ od miline.

Odlazak. Jutarnji časovi. Železnička stanica u Novom Sadu. Starica sa cegerom u ruci prolazi pored dvoje. Drže se za ruke i gledaju blago. Nikada se više neće videti.

Prilog

Lerinc Kvazištajn Dovagu je plod jedne avanture između poznatog slovačkog dirigenta i češke operske dive. Kada je čula prvi put ’’umilni’’ glas svoga čeda, operska diva, naviknuta na slavu, jednostavno je izdahnula. Lerinc od tad ima samo jedan cilj u životu – da nauči dobro da peva. Ispostavlja se da je zapravo talentovan. No, svoje pevanje ne deli ni sa kim. Radio je kao konobar, vrtlar, sekretar, novinar. Trenutno piše kritike iz oblasti muzike za jedan časopis u provinciji nedaleko od Tabora u Češkoj. Bio je sa puno žena. Ne govori mnogo. Kada je to potrebno može da bude i vrlo slatkorečiv. Govor mu je najčešće jednoličan, ali ima bogat rečnik. Ima neobičnu potrebu da pomiriše cvet kad god ga ugleda. 29 godina.

Gordana Pastić, Student IV godine arheologije sa prosečnom ocenom 7.1. Neuspešna pevačica u lokalnom pank bendu, dete razvedenih roditelja, sa prebivalištem u Novom Sadu. Ogorčena je fakultetom i životom uopšte. Živi sama. Odlučuje da iznajmi sobu jednom Čehu koji dolazi na festival u Novi Sad. 22 godine.

Maj 2009.